Biv­ši po­sla­nik De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta (DPS) Lju­bi­ca Be­ba Dža­ko­vić oci­je­ni­la je u raz­go­vo­ru za „Dan” da na če­lu cr­no­gor­ske vla­de ne vidi nijednu že­nu, ali ni muškarca koji bi mogao da zamijeni aktuelnog premijera Mila Đukanovića. Za Đu­ka­no­vi­ća ka­že i da dr­ži DPS na vla­sti „jer ako on ode par­ti­ja će pro­pa­sti”.
– Ne­ma mu­škar­ca ko­ji mo­že za­mije­ni­ti Mi­la, a ne da ga za­mije­ni ne­ka že­na. Pr­vi put kad se po­ja­vi ne­ko po­zna­ti­ji od Mi­la i bo­lji i spo­sob­ni­ji, on će po­sta­ti pre­mi­jer, bi­lo da je u pi­ta­nju že­na ili mu­ška­rac. Ali naj­go­re po Cr­nu Go­ru bi­lo bi da taj po­sao ra­di ne­ko ko ga ne zna. Ne­ma to­ga ko bi sa­da mo­gao Mi­la da za­mije­ni. Jed­nog da­na će se si­gur­no po­ja­vi­ti, ali za sa­da ga ne­ma. Sam Bog ure­di ka­ko će i šta bi­ti, a mi se sa­mo ma­lo tru­di­mo. Čim se po­ja­vi ne­ko pa­met­ni­ji, bo­lji i spo­sob­ni­ji, to će se sa­mo rje­ši­ti, ali ja ga ne vi­dim ni u mo­joj ni u dru­gim par­ti­ja­ma – na­vo­di Dža­ko­vi­će­va.
Ona sma­tra da bi bez Mi­la Đu­ka­no­vi­ća na če­lu i DPS pro­pao i iz­gu­bio vlast.
– Kad bi se Mi­lo po­vu­kao, mi ne bi­smo iz­dr­ža­li ni po­la go­di­ne. To je mo­je lič­no mi­šlje­nje. Po­sta­li bi­smo kao i ove osta­le jad­ne ma­le par­ti­je. Ne bi­smo zna­li ka­ko da funk­ci­o­ni­še­mo za­to što je ve­li­ka ve­ći­na u ovoj par­ti­ji sta­bil­na zbog Mi­la. On je je­dan ja­ko ha­ri­zma­ti­čan čo­vjek i te­ško da mu iko mo­že iza­ći na cr­tu – tvr­di Dža­ko­vi­će­va.
Ona je ocijenila da že­ne u Cr­noj Go­ri ni­je­su dis­kri­mi­ni­sa­ne, i da ne tre­ba da bu­du ni u Vla­di ni u Skup­šti­ni, ako ih za funk­ci­ju pre­po­ru­ču­je sa­mo to što su žen­skog ro­da.
Vla­da je ne­dav­no usvo­ji­la iz­vje­štaj o uče­šću že­na u za­ko­no­dav­noj, iz­vr­šnoj i sud­skoj vla­sti. U tom do­ku­men­tu se na­vo­di da se u Skup­šti­ni na­la­zi 14 že­na ili 17 od­sto, što je ne­što vi­še ne­go na po­čet­ku ovog sa­zi­va, ali i da­lje pred­sta­vlja naj­ni­ži pro­ce­nat u ši­rem re­gi­o­nu. Na pri­mjer, že­ne u par­la­men­ti­ma Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne či­ne 21,4 od­sto; Hr­vat­ske 23,8 od­sto; Ma­ke­do­ni­je 30,9; Slo­ve­ni­je 32,2 i Sr­bi­je 32,4 pro­cen­ta.
Što se ti­če Vla­de, od ukup­no 17 mi­ni­star­skih mje­sta če­ti­ri po­kri­va­ju že­ne i to u re­so­ri­ma od­bra­ne, na­u­ke, ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja, kao i mje­sto mi­ni­star bez port­fe­lja.
Dža­ko­vi­će­va sma­tra da že­ne sva­ka­ko tre­ba da ra­de jer su pa­met­ne i sna­žne, ali pri­je sve­ga tre­ba da bu­du maj­ke pa on­da sve osta­lo.
– Va­žni­ja je ulo­ga maj­ke, da sa­ču­va dje­cu ne­go da ra­di šta bi­lo. To je je­di­na ali po­zi­tiv­na pre­pre­ka, jer za že­nu je naj­va­žni­je da bu­de maj­ka pa tek on­da na red do­la­zi ka­ri­je­ra. Bo­lje je što u par­la­men­tu ima že­na. Va­lja­lo bi da ih ima vi­še jer su one mi­ro­lju­bi­vi­je i to­le­rant­ni­je. Ipak, ja ni­ka­da ne bih pri­sta­la da me ne­ko vu­če da bu­dem mi­ni­star ili po­sla­nik sa­mo za­to što sam že­na. To je po­ni­ža­va­ju­će, ali ako je že­na do­bra i pa­met­na na­rav­no da je do­bro da bu­de na ta­kvoj funk­ci­ji – oci­je­ni­la je u raz­go­vo­ru za „Dan” Dža­ko­vi­će­va.
Ona is­ti­če da ne vje­ru­je da su že­ne dis­kri­mi­ni­sa­ne, ali sma­tra da sve one ko­je ne ra­de ni­je­su is­po­što­va­ne.
– Ipak, ima­mo i mno­go mu­ška­ra­ca ko­ji ne ra­de, pa ne mo­že­mo go­vo­ri­ti sa­mo o dis­kri­mi­na­ci­ji že­na. Pr­vo, to je naj­ve­ći ne­do­sta­tak, ne sa­mo što ne mo­že­mo da za­po­sli­mo že­ne već i uop­šte­no gra­đa­ne. Dru­gi naš ve­li­ki pro­blem je­ste to što mno­go lju­di ne­ma krov nad gla­vom. Zar oni ko­ji ne­ma­ju krov nad gla­vom ni­je­su dis­kri­min­sa­ni ka­da ima slu­ča­je­va da ne­ko ima pet sta­no­va? Ni­je­su že­ne po­seb­no dis­kri­min­sa­ne, u su­du ima­te naj­vi­še že­na, u pro­svje­ti, u me­di­ci­ni... Že­ne ima­ju pri­o­ri­tet da ra­đa­ju dje­cu i ču­va­ju po­ro­di­cu. Maj­ka mi je pri­ča­la da je dok je moj otac ra­dio kao su­di­ja ona pri­ma­la dje­či­ji do­da­tak i do­da­tak za že­ne ko­je ne ra­de. Mo­žda je to je­dan od na­či­na na ko­ji se mo­že po­mo­ći že­na­ma. Sma­tram da bi za že­na­ma ko­je ne ra­de, a ima­ju dje­cu, tre­ba­lo po­ve­ća­ti dje­či­ji do­da­tak ili im svi­ma da­ti ne­ku na­kna­du. Ne svi­đa mi se bor­ba za pra­va že­na kroz ne­ko po­mo­dar­stvo, ne­ki rod­no­sen­zi­tiv­ni je­zik... Pu­ne nam je­zik ne­kim iz­vi­to­pe­re­nim iz­ra­zi­ma ko­ji su či­sta glu­post. Bo­lje da vo­di­mo ra­ču­na o za­po­šlja­va­nju ne­go o to­me ka­ko će­mo se zva­ti. Mi­slim da su že­ne pa­met­ne i ja­ke i ni­je bit­no da li se oslo­vlja­va­ju sa di­rek­tor ili di­rek­to­ri­ca – po­ru­ču­je Dža­ko­vi­će­va.
M.S.


Po­dr­ža­va ini­ci­ja­ti­vu Nade Drobnjak

Be­ba Dža­ko­vić do­da­je da po­dr­ža­va ini­ci­ja­ti­vu nje­ne par­tij­ske ko­le­gi­ni­ce Na­de Drob­njak ko­ja će od Ustav­nog su­da tra­ži­ti ocje­nu ustav­no­sti Za­ko­na o soci­jal­noj i dje­či­joj za­šti­ti, ko­jim se maj­ka­ma sa tro­je i vi­še dje­ce da­je do­ži­vot­na na­kna­da. Is­ti­če da bi i ona pod­ni­je­la istu ini­ci­ja­ti­vu, jer sma­tra da su že­ne ko­je ni­je­su mo­gle da ra­đa­ju za­po­sta­vlje­ne.
– Za­što ig­no­ri­sa­ti maj­ke sa jed­nim ili dva dje­te­ta? Zar ni­je­su i one maj­ke isto kao i one sa tro­je ili če­tvo­ro? Na kra­ju, šta je sa že­na­ma ko­je ni­je­su smje­le da ima­ju vi­še od jed­nog ili dva dje­te­ta iz me­di­cin­skih raz­lo­ga, ili oni­ma ko­je uop­šte ni­je­su mo­gle da ra­đa­ju? Do­bro bi bi­lo da že­ne ra­đa­ju po pe­to­ro dje­ce, ali že­ne ko­je ni­su uda­te i ne­ma­ju dje­cu i že­ne ko­je su uda­te a ne­ma­ju dje­cu, ili ne mo­gu da ih ima­ju, dis­kri­mi­ni­sa­ne su ovim za­ko­nom. Pot­pu­no sam sa­gla­sna sa Na­dom Drob­njak i po­dr­ža­vam nje­nu ini­ci­ja­ti­vu – za­klju­ču­je Dža­ko­vi­će­va.